Jedva čekam proleće

Ima jedno drvo u sredini moje bašte,

njega okružuje svet pun mašte.

Stvorila ga je priroda–majka,

jer je drvo kao zamišlјena bajka.

 

Oko njega žuti vilenjaci lete,

dok pauk oko grana mrežu plete.

Radnici mali što mile po grani

raduju se suncu što neprestano sjaji.

 

Dok zraci sunca obasjavaju breskvu

njeni cvetovi rastu na tom mestu.

Dani prolaze, svaki cvetić raste,

dok se to zbiva dolaze laste.

 

Proleće je stiglo, breskvin cvet se u sredini žuti,

a malena pčela vredno nektar kupi.

Svi se raduju uskoro i zrelom voću

i jedva čekaju da osete njegovu slatkoću.

Dejan Stajić 6.1