Dečje radosti

Moje drvo raste čudno,

pa još je i uvek budno.

Na njemu su sve moje tajne

i sve moje priče sjajne.

 

Moje drvo uvek budno,

pa neka je i nek` je čudno.

Ideje mi mnoge daje

i neka ga, neka traje.

 

Svako stablo tajnu čuva,

to ne može vetar da oduva.

Svaki list je deo mene,

tu ostaju moje uspomene.

 

Moje drvo moj je život,

dok ga ima biće mene.

Moje drvo, moji snovi,

neki stari, neki novi.

Taša Baukov 6.1