Jedan dan bez umetnosti...

               Dragi moji, danas ću vam pričati o danu koji je bio previše čudan, da bi se moglo reći da je bio dosadan.

               Pričaću vam o danu bez umetnosti. Bila sam kod svog dede na salašu sa mamom i sa dedom. Nisam ni mogla zamisliti kakav će to biti dan. Bilo je vedro i sunčano, a dedin pas Grof i nije bio nešto raspoložen za igru. Deda nije imao u kući nijednu sliku. Kuća je bila veoma stara i oronula, ali lepo sređena. Nije imao radio, a i televizor mu se pokvario. On je veoma star, pa mu kompjuter nije ni trebao. A ja, pametnica, bila sam uzbuđena što idemo kod dede, pa sam zaboravila da ponesem telefon. Nije bilo ničega za slušanje, ničega u šta sam, u toploj mračnoj noći, u slučaju nesanice, mogla da se zagledam. Bilo je dosadno i tiho. Sve mi se činilo pomalo sivo i tužno. Ipak, tu je bio moj Grof da me razvedri. Ja sam sedela na stolici na terasi i gledala kako se dedina kuca valјa po pesku dok su mama i deda pravili roštilј. Bilo mi je veoma, veoma dosadno i, štaviše, iako je bilo tek prošlo podne, bila sam pospana. Odjednom, deda posle ručka skoči i predloži da odemo na pecanje. Prihvatila sam, ali me je posle duša bolela zbog te odluke. Bilo je dosadno. Voda je bila mirna, ribe i previše uplašene, a lјudi gotovo da nije ni bilo. Nije bilo vetra da uznemiri suvo opalo lišće koje će psi  da vijaju, nije bilo ničega što bi probudilo ribice i uzburkalo kamenčiće. Ceo dan je bio kao moja najveća noćna mora. Ne zato što nisam imala mobilni telefon u rukama, već zato što nije bilo ničeg da me oraspoloži i pokrene. Kada smo se vratili bez plena, legla sam da se odmorim. Zaspala sam. Ujutru, kada sam se probudila, sve je bilo ponovo normalno. Vetar je duvao, lišće pevalo, Grof trčakarao. Čak su se i ptice probudile i zapevale. Bubice su letele... A deda... Deda je kupio radio! Pevala sam i igrala kao da prvi put čujem i vidim radio. Živnula sam i činilo mi se kao da sam ponovo počela da živim.

               Sve što sam želela da kažem jeste da je svet dosadan i tužan bez umetnosti. Zašto? Zato! Nema radija, nema televizora, nema slika, nema muzike, nema mobilnog telefona... nema života! Nema zvuka, nema pokreta. Bez umetnosti sve je pusto, tiho i sivo.

Taša Baukov 6.1