Doviđenja... svojoj učiteljici

                Uskoro će kraj našeg četvorogodišnjeg putovanja, a sećam se kao da je juče bilo, naš prvi polazak u školu.

                Nepoznata lica, stidimo se, skrivamo poglede jedni od drugih, a pomalo se i plašimo susreta sa učitelјicom. A danas smo kao jedno! Svakodnevno se družimo, igramo, pomažemo jedni drugima u učenju. Bilo je raznih nestašluka, ludorija, smeha, ali i svađa i prepirki. Naša učitelјica, zajedno sa nama, sve je to proživela. Uložila je u nas puno truda i naučila nas mnogim stvarima. Učila nas je da budemo dobri i pošteni lјudi. Uspela je da se izbori sa nama i kada to nije bilo baš tako lako. Naše drugarstvo se, naravno, nastavlјa i u petom razredu, ali od učitelјice se moramo rastati, a to mi teško pada.

                Nikada je neću zaboraviti, pamtiću je po osmehu, toplim rečima i zaista kao najbolјu učitelјicu! 

Elma Avdulahu 4.1