Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima najčešće saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.
Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne.
Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenjive reči.
Reči koje uvek ostaju u istom obliku nazivamo nepromenjive reči.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenjivih i pet ne promenjivih.
Promenjive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenjive vrste reči su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.
Imenice
Imenice su promenjive vrste reči kojima se imenuje neko biće, predmet ili pojava.
Zamenice
Zamenice su promenjive vrste reči kojima zamenjuju imena bića, predmeta i stvari, tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi.
Pridevi
Pridevi su promenjive vrste reči koje stoje uz imenicu i bliže je određuju, odnosno označavaju neku od osobina imenice uz koju stoje.
Glagoli
Glagoli su promenjive vrste reči koje označavaju radnju, stanje u kome se neko ili nešto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
Brojevi
Brojevi su promenjive vrste reči koje označavaju koliko ima nečega i koje je nešto po redu.
Predlozi
Predlozi su su nepromenjive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje. Stoje uz imenice i zamenice.
Prilozi
Prilozi su nepromenjive vrste reči koje označavaju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje. Stoje uz glagole.
Uzvici
Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.
Rečce
Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.
Veznici
Veznici su reči koje služe kao veze između pojedinih reči u rečenivi, kao i rečenica.
