U petak, 27. juna održana je sednica nastavničkog veća na kojoj su analizirani konačni rezultati završnog ispita.

Svi naši učenici 8. razreda (njih tačno pedesetoro) prisustvovali su testiranju. Završnom ispitu na mađarskom nastavnom jeziku prisustvovalo je 32 učenika, a na srpskom nastavnom jeziku 18 učenika. Zadaci na završnom ispitu bili su potpuno nepoznati. Iz maternjeg jezika i matematike bilo je ukupno 20 zadataka, dok je na kompozitnom testu bilo po 4 zadatka iz fizike, geografije i istorije, 3 iz hemije i 5 iz biologije.

Prosečan broj bodova na završnom testu je 26,64 (9,62 za maternji jezik, 6,72 za matematiku i 10,30 za kombinovani test). Podsetimo se da smo na probnom testu imali sledeće podatke: 9,75 za maternji jezik, 4,75 za matematiku i 9,00 za kombinovani test. Procenat uspeha po predmetima je sledeći: maternji jezik 48,10%, matematika 33,60%, kompozitni test 51,50% (a po predmetima: biologija 66,40%, istorija 56,25%, fizika 51,50%, geografija 44,25% i hemija 30%). Procenat uspešnosti naših osmaka na završnom ispitu je 44,40% (na probnom testu bilo je 39,17%).
Ni jedno odeljenje nije postiglo prolaznost iznad 50%. Najbolji uspeh beleži odeljenje 8.2 (47,34%) zatim 8.3 (44,58%) i 8.1 (41,62%). Isti redosled smo imali i na probnom testu.

UPOREDNI PODACI (ZAVRŠNI ISPIT – PROBNI TEST)

Prema uporednoj analizi rezultata probnog testa i završnog ispita, možemo konstatovati da je rezultat za završni ispit za nijansu bolji. Konkretno, bolji uspeh beležimo iz matematike i iz kombinovanog testa (a u okviru toga iz istorije, biologije i fizike). Kod maternjeg jezika procenat uspešnosti je za 0,65% manji. To je rezultat lošijeg testa iz mađarskog jezika (manji je za 2,11%, dok je test iz srpskog jezika bolji za 1,94%).
Vidimo da su na nivou škole naši učenici manje grešili, a više su tačno ili polutačno rešavali zadatke. Broj zadataka, koje nisu znali da urade, ostao je na istom nivou. Malo je zabrinjavajući podatak da naši učenici skoro svaki 4. zadatak iz matematike (24,30%) nisu znali ni da započnu.

MATERNJI JEZIK
Prosečan broj bodova iz maternjeg jezika na završnom testu je 9,62 (po odeljenjima: 8.1 – 9,42; 8.2 – 9,91; 8.3 – 9,56). Po jezicima: iz srpskog jezika 9,42 iz mađarskog jezika 9,73. Opšti procenat uspešnosti testa iz maternjeg jezika je 48,10% (na srpskom nastavnom jeziku 47,08%, a na mađarskom nastavnom jeziku 48,67%). Vidimo da su rezultati po jezicima dosta izjednačeni.
Na testu iz srpskog jezika procenat uspešnosti kod pojedinih zadataka varira od 6% do 83%, dok na testu iz mađarskog jezika od 2% do 94%. Naši učenici nisu postigli ni 25% uspešnosti kod 8 zadataka iz srpskog i 5 zadataka iz mađarskog jezika. Iz mađarskog jezika učenici nisu ni započeli 13,59% zadataka. Na testu iz srpskog jezika učenici ili su znali, ili su pogrešili kod davanja odgovora, polovičnih rešenja nije bilo puno.

MATEMATIKA
Prosečan broj bodova iz matematike je 6,72 (po odeljenjima: 8.1 – 6,61; 8.2 – 7,56; 8.3 – 6,00). Procenat uspešnosti na testu je 33,60%. Po zadacima taj procenat varira od 2% do 92%. Kod 10 zadataka uspeh je manji od 25%. Puno ima zadataka koje naši učenici nisu ni započeli (24,30%), dok su više grešili (39,90%) nego što su dobro rešili zadatke (31,40%).

KOMBINOVANI TEST
Prosečan broj bodova na kombinovanom testu je 10,30 (po odeljenjima: 8.1 – 8,94; 8.2 – 10,94; 8.3 – 11,19). Procenat uspešnosti je 51,50% (po predmetima: biologija – 66,40%; istorija – 56,25%; fizika – 51,50%; geografija – 44,25%; hemija – 30,00%). Naši učenici najbolji uspeh su postigli baš na ovom testu. Šteta što se rezultat ovog testa za upis u srednje škole množi sa koeficijentom 0,4. Dobar pokazatelj uspešnosti ovog testa je da svega 3 zadatka učenici nisu znali da započnu. Naravno treba uzeti u obzir da su pitanja na ovom testu uglavnom bila tipa zaokruživanja tačnog odgovora. Procenat uspešnosti kod pojedinih zadataka varira od 12% do 92%. Interesantno je da i maksimum i minimum beležimo iz predmeta geografije.

RANG LISTA UČENIKA
Na rang listi učenika učenik na prvom mestu ima 52,5 bodova (87,50%), na drugom 45 (75%) i na trećem 45,50 (70,83%). Ukupno imamo 10 učenika koji su postigli uspeh iznad 50%. Na donjem delu rang liste uspeh ispod 25% beležimo kod 3 učenika: 14 bodova (23,33%), 13 bodova (21,67%) i na poslednjem mestu je učenik sa svega 11 bodova (18,33%).

RANG LISTA PREDMETA NA ZAVRŠNOM ISPITU
Ako bismo rangirali uspeh iz pojedinih predmeta po odeljenjima dobili bismo sledeću rang listu:

Najbolji rezultat beležimo iz biologije i istorije, dok na kraju liste se nalaze matematika i hemija. Procenat uspešnosti varira od 71,25% do 22,22%.
U odnosu na zaključene ocene najbolji uspeh su postigli učenici 8.3 odeljenja iz istorije, zatim 8.2 iz fizike, kao i 8.3 iz fizike. Na osnovu ovakvog upoređivanja podataka najlošiji je uspeh u 8.3 iz matematike i u 8.1 iz hemije.

UPOREĐIVANJE PODATAKA SA OSTALIM ŠKOLAMA BEČEJSKE OPŠTINE

Naša škola na nivou Bečejske opštine zauzima tradicionalno 3. mesto. Bolji uspeh od nas na testu maternjeg jezika i na kombinovanom testu imaju OŠ „Zdravko Gložanski“ Bečej i OŠ „Sever Đurkić“ Bečej . Iz matematike beležimo najniži prosek u našoj opštini. Ako uporedimo uspeh na završnom ispitu i prosek bodova kojima učenici završavaju 8. razred, vidimo da druge škole beleže bolje odnose ovih pokazatelja.

Ako uporedimo uspeh naših učenika sa uspehom ostalih osnovnih škola na završnom ispitu, na žalost mi se nalazimo na donjem delu ove zamišljene tabele.

OSVRT NA ANALIZU

Procenat uspešnosti naših učenika u odnosu na probni završni ispit je neznatan, prosek je povećan za 3,14 tj. uspešnost na ispitu se povećala za 5,23%. Odstupanja su blaga i odražavaju razliku u težini pitanja na probnom i završnom ispitu. Svi zadaci završnog ispita su bili nepoznati. Težina zadataka je većinom bila laka i srednje teška sa 1-3 pitanja iz teške grupe, kako saznajemo iz izveštaja predmetnih nastavnika.
Uspeh 10 najboljih učenika tokom šk. 2013/2014 godine opravdan je uspešnošću na završnom ispitu.
Redosled uspeha učenika po razredima je ispunio očekivanja predmetnih nastavnika, a isti uspeh zabeležen je i na probnom testu. Najbolji uspeh beleži odeljenje 8.2 (47,34%) zatim 8.3 (44,58%) i 8.1 (41,62%).
Procentualno gledajući postignuće svakog učenika ponaosob ono je nisko. Samo 10- toro njih je postiglo procenat uspešnosti iznad 50% , dok je tri učenika zabeležilo rezultat ispod 25%. Najniži uspeh učenika bio je svega 11 bodova od ukupno 60.
Predmetnom analizom nijanse u odstupanjima, kako ka većoj tako i manjoj uspešnosti u odnosu na uspeh na probnom završnom ispitu, potvrđuju viđenja učenika i predmetnih nastavnika da su pitanja kompozitnog testa bila laka i po koje srednje teško, a boljem rezulatu je doprinela i činjenica da je većina bila na zaokruživanje, tako da se do tačnog odgovora moglo doći i metodom slučajnog izbora i putem pokušaja i pogrešaka. Matematika i hemija su se pokazali kao najteži izazovi za naše učenike, nakon toga fizika, dok biologija i istorija beleže lep rezultat uspešnosti. Poredeći razrede : svim učenicima osmog razreda biologija je bila najuspešnija, zatim 8.2 i 8.3 istorija, dok je za 8.1 to bio ipak maternji jezik. Najteže za sve razrede su bile hemija i matematika sa blagim varijacijama u niskoj uspešnosti.
Na nivou opštine naša škola je tradicionalno zauzela treće mesto. Ispred nas su OŠ „Zdravko Gložanski“ (22,09) i OŠ „Sever Đurkić“ (21,22). Prosečna vrednost za našu ustanovu je 17,20.
Pored probnog završnog ispita, dvonedeljne pripreme učenika i predmetnih nastavnika rezultati završnog ispita ipak nisu ispunili obostrana očekivanja. Potrebno je još mnogo rada i truda obe strane da se uočeni nedostaci i slabosti prevaziđu, kao i primereni načini da se to i učini. Moralna nagrada zadovoljava učenike koji imaju jasan cilj i konkretne korake u njegovom dostizanju, dok je kod drugih učenika potrebno podizati svest o značaju prekretnice na kojoj se nalaze i koja će ih dalje usmeravati putem koji budu izabrali. Završni ispit je pomoćno sredstvo u dostizanju cilja profesionalnog razvoja ličnosti, njime se eliminiše konkurencija i ostvaruju pozitivni efekti na dalji rad i napredak i ono najbitnije, lično zadovoljstvo.