Da se malo vratimo u prošlost i pogledamo neke istorijske podatke.

Daleke 1857. godine, žene zaposlene u tekstilnoj industriji protestovale su u američkom gradu Njujorku zbog nehumanih uslova rada u fabrikama i niskih plata.

Talasi ovih protesta širili su se i Evropom. Na Kongresu radnih žena u danskom gradu Kopenhagenu, na predlog Klare Cetkin, 1910. godine doneta je odluka da se svake godine obeležava Međunarodni dan žena kako bi se izneli ženski zahtevi i obeležila borba za ekonomsku, društvenu i političku ravnopravnost.

Širom Evrope i sveta, pa i u Srbiji, zvanično se od 1911. godine obeležava Međunarodni dan žena.

1975. godine, Ujedinjene nacije proglasile su 8. mart za Međunarodni dan žena, a ta godina je ujedno i bila godina žena.

U našoj školi se ovom prazniku pridaje velika pažnja i on ima dugu tradiciju.

Malobrojni muški deo kolektiva uvek nađe malo vremena da se dogovori i da za ovaj međunarodni praznik prijatno iznenadi i obraduje ženski deo kolektiva.

Primereno uslovima i mogućnostima škole, dogovoreno je da se proslava 8. marta održi u restoranu „Palatinus“ u Bečeju, sa početkom u 12 časova i 30 minuta. Časovi su skraćeni na 30 minuta, a u 12 časova krenulo se organizovanim prevozom put Bečeja. Ljubazna posluga restorana dočekala je goste koji su se ubrzo i smestili. Potom je poslužen aperitiv, a nastavnik Đorđe Majstorac je, u ime muškog dela kolektiva, sa nekoliko prigodnih reči i uz stihove  našeg pesnika Jovana Dučića, pozdravio koleginice, poželeo im srećan praznik kao i da se prijatno i ugodno osećaju. Proslava i druženje nastavljeno je ukusnim ručkom koji se sastojao od čorbe, glavnog jela, deserta, kafe i pića po izboru. Tada su naše koleginice darovane i sa po jednim karanfilom. U ime ženskog dela kolektiva na ukazanoj pažnji i prijatnom iznenađenju zahvalila se učiteljica Mirjana Svirčev.

Druženje i zabava trajala je do 14 časova i 30 minuta, kada se krenulo nazad za Bačko Petrovo Selo, a ljubazno osoblje nas je i ispratilo.

Ceo kolektiv se vrlo prijatno osećao na proslavi, što je značilo da sa ovom tradicijom i dalje treba nastaviti, a nastavnik Zoltan Sekač se pobrinuo da i ovaj događaj ostane u sećanju napravivši nekoliko grupnih foografija.