U našoj školi osamnaestoro male dece radnika našeg kolektiva je sa svojim roditeljima željno iščekivalo petak, 27. decembar.

Već nekoliko zima unazad, kao i ove sada, kada Deda Mraz najčešće dolazi, nema snega. To je u velikoj meri zabrinulo decu jer su se sigurno pitali hoće li dobri stari deka stići i do njih. Ali Deda Mraza ovakvi problemi uopšte ne brinu i on uvek dolazi kad treba i na vreme.

Dolazak Deda Mraza sigurno je najlepši i najuzbudljiviji trenutak za svu decu sveta. Ona veruju u njega i sa nestrpljenjem ga očekuju pred kraj svake stare godine, a on ih nikad ne izneveri. Uvek dođe na vreme i donosi lepe poklone za svakoga od njih. Njegove saonice uvek su pune, a njegovi irvasi znaju svoj put do svake zemlje i kuće.
Zato i ostavljamo da legenda i dalje živi, kao i nada, radost, uzbuđenje i iščekivanje sve te dece sveta.

U velikoj zbornici naše škole, gde je i predviđen doček Deda Mraza, vladala je napeta atmosfera. Mladi recitatori, umetnici, violinisti, plakači i spavači, jer bilo je i takvih, vršili su svoje poslednje pripreme. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina, trudili su se da svoje numere koje su želeli da prikažu budu što bolje i da ove godine što više zadive dragog gosta.

Tačno u ugovoreno vreme Deda Mraz je pokucao na vrata zbornice, otvorio vrata i time označio svoj dolazak uz uzbuđene i razdragane poglede naše dece. Stolica za dragog gosta već je bila spremna. Nakon što je seo i poklone stavio pored sebe, Deda Mraz je na kratko porazgovarao sa decom, pitao ih za zdravlje, da li su bili dobri i slušali roditelje tokom godine. Takođe, pitao ih je da li su mu nešto pripremili kako bi mogao da im da zasluženi poklon. Svi su mu u glas odgovorili potvrdno jednim velikim „da’’. Zatim je upitao decu ko je najhrabriji i ko prvi želi da pokaže ono što je naučio, i ubrzo je i počela podela poklona. Mali umetnici bili su puno hrabriji nego prošle godine, ali i ozbiljniji i daleko spremniji, pa se brzo javio prvi, drugi, pa treći i...tako redom.
Pored violinista, pevača, recitatora, bilo je i onih jako malih koji su Deda Mraza gledali začuđeno ili sa stahom, pa je bilo i suza. Neki su slatko i spavali sanjajući divne snove, a dragi deka ih je nežno držao na rukama ne želeći da ih budi. Svakako, kada malo porastu, doći će i njihovih pet minuta.

Svaka lepo recitovana recitacija, pesmica, muzička interpretacija bila je ispraćena pohvalom dragog gosta, roditelja i druge dece. Za one koji su plakali, tu su bili mama ili tata da ih ohrabre i pomognu im da ponesu, zaista, veliki i bogat paketić. Svi su se i slikali sa Deda Mrazom tako da će svako imati lepu uspomenu na ovaj dan.

Pošto je podelio poklone i zahvalio deci na uloženom trudu, oprostio se od njih i krenuo dalje na dalek put. Podsetio je sve da dolazi i sledeće godine, da će ponovo doneti lepe poklone ako i dalje budu slušali svoje roditelje, pojedu sve iz tanjira bez biranja i ako budu vredni poslušni i marljivi u učenju i vladanju.

Za video zapis o ovom događaju se, po starom običaju, pobrinuo naš nastavnik Atila Arpaš.