Priča koja se vezuje za ovaj praznik potiče iz 3. veka. Naime, Sv. Valentin, biskup rimokatoličke crkve, oglušio se o naredbu imperatora Klaudijusa da je strogo zabranjeno venčavati vojnike, jer se verovalo da su oženjeni vojnici loši vojnici. Zato ga je Klaudijus pogubio. Pre smrti  Valentin je poslao slepoj tamničarevoj kći pismo u kom se zahvaljuje na svoj pomoći koju mu je pružila, a u njemu je poslao i žuti šafran. Po primanju pisma devojka je progledala. Valentin je pogubljen 14. februara koji je postao simbol ljubavi i širom sveta se praznuje kao Dan zaljubljenih, ne povezujući se sa verom.

Naša škola obeležava ovaj praznik razmenom pisama, kao znak pažnje, privrženosti i međusobnih simpatija. Učenici poklanjaju pisma jedni drugima, a nađe se poneko i za nastavnike. Nedelju dana pre 14. februara u hodnik škole se stavljaju sandučići sa katancima, kako bi se poštovala privatnost učenika, u koja se ubacuju pisma. Sandučići se vrlo brzo napune kreativnim pismima koja su simbol prijateljske ljubavi, simpatija, zaljubljenosti, pa i „prave“ ljubavi. Ove godine učenici su zaista bili otvoreni za širenje topline i ljubavi. Razmenjeno je oko 600 pisma, pri tom su učenici nižih razreda količinski više dobili pisama u odnosu na više razrede. U petak, 13. februara, od drugog časa započela je podela istih. Učenik osmog razreda ovekovečio je trenutke sreće, pažnje i ljubavi koji su se širili celom školom. U svakom razredu je bilo učenika koji su dobili šest i više pisama. Iskustva učenika sa sadržajem pisama su bila pozitivna i lepa.

Ovaj način obeležavanja praznika se pokazao kao najbolji način da se izraze emocije i podeli sreća. Naišao je na pozitivne reakcije svih učenika i prerastao u tradiciju. Učenici sa velikim iščekivanjem i radošću obeležavaju ovaj dan i sa sve većom kreativnošću izražavaju naklonosti. Međutim, da ne zaboravimo, pažnja, ljubav i lepi trenuci se poklanjaju svaki dan.