Posle puna dva meseca, stigli smo do poslednje stanice naše ovogodišnje serije dopunskih časova. Tokom 8 termina, u skoro 20 školskih časova, pokušali smo da se oslobodimo straha i inhibicija prema matematici. Osvrćući se na protekli period, sa zadovoljstvom možemo konstatovati da smo uspešno ispunili taj cilj.
Vrlo je nezahvalan zadatak pronaći „dobrovoljce“ za još 90 minuta popodnevnog računanja posle jutarnjih časova. Međutim, učenici (njih oko 10-15) koji su učestvovali na ovim časovima dolazili su sa radošću. Uzbuđeno su iščekivali kakvo ih iznenađenje sada čeka.
Svaka radionica je pružala nešto novo: znanje, vežbanje, razmenu iskustava, takmičenje, osećaj uspeha. Svaka igra, svaka aktivnost, poput sitnih delova slagalice, postepeno je formirala konačnu sliku. Upoznavanje matematike koja je prisutna i u našim svakodnevnim životima.
Danas smo se malo prisetili najzanimljivijih trenutaka protekla dva meseca. Na osnovu izveštaja učenika, svako je imao nešto što može poneti sa sobom, čega se rado seća, što ga je na neki način dotaklo. Mali element koji su već poneli u svoje domove, porodice, razrede.
U protekla dva meseca su slobodno računali. Naučili smo da prihvatamo druge, da budemo strpljivi prema njima, čak i kada su grešili. Naučili smo da kao tim možemo postići bolje rezultate nego ako pokušavamo da se istaknemo pojedinačno. Naučili smo male trikove i tehnike koje mogu dobro doći u teškim životnim situacijama.
Ostao nam je još jedan veliki „potez“. Za to smo se spremali i vežbali. Prisetili smo se dosadašnjih igara i aktivnosti. Bilo je lepo videti kako lako prelazimo iz jedne aktivnosti u drugu. Kao da to ne radimo tek dva meseca, već bar dve godine.
Ponećemo sa sobom savete koje smo danas dobili. Imamo zadatak: koristimo matematiku u svakom trenutku života. Tako možemo biti uspešniji. Pridružujemo se velikom taboru koji veruje: „Ko voli matematiku, ne može biti loš čovek.“
Hvala svima koji su nam omogućili da proživimo ove trenutke.
Atila Arpaš, stručni rukovodilac i realizator projekta | 
15871
NAZAD
