PETACI NA EKSKURZIJI - PETACI NA EKSKURZIJI
 






skola@samubps.edu.rs
   
.
.

BALASSI INTÉZET


BETHLEN GÁBOR ALAP


OPŠTINA BEČEJ
ÓBECSE KÖZSÉG


POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE, UPRAVU I NACIONALNE ZAJEDNICE


ČEPOM DO OSMEHA







 

17.05.
2019.
PETACI NA EKSKURZIJI NAZAD



Maj je mesec kada se ide na ekskurzije. Zbog toga se učenici raduju maju. Tako je bilo i sa petacima (odeljenja 5.1, 5.2, 5.3 i 5.4). Njih 50, jedva je dočekalo petak, 17. maj 2019. godine, da se i oni zapute na svoju ekskurziju. U pratnji su bile odeljenjske starešine, Višnja Milošević Vujić (5.1), nastavnica srpskog jezika, Balint Barbara (5.2), nastavnica mađarskog jezika, Arpaš Timea (5.3), nastavnica matematike, Ferčik Teodora (5.4), nastavnica biologije i Lakatoš Oršolja, pedagog škole. Skup ispred škole bio je zakazan za 7.15h. Posle policijske kontrole i proveravanja da li su svi učenici tu, oko 7.30h krenuli smo put Pećinaca. U Novom Sadu nam se pridružila i Dana, koja je bila naš turistički vodič.

Oko 10h smo stigli u Pećince, u Srpski muzej hleba – Jeremija. Tamo nas je dočekao lično baš Jeremija, Slobodan Jeremić. Rođen je u Šapcu gde je proveo detinjstvo i školovao se. Posle nekoliko godina provedenih u Beogradu, početkom sedamdesetih godina, odlučuje da napusti grad, i da se preseli u selo Pećince. Jeremija se od 1968. profesionalno bavi slikarstvom. Naslikao je oko 5.000 slika. Jeremijine slike nalaze se u privatnim i muzejskim zbirkama u celom svetu. Dobitnik je brojnih nagrada. Srpski muzej hleba – Jeremija osnovao je 1995. godine. Ovaj neobičan muzej, nastao je kao rezultat dugogodišnjeg sakupljačko-istraživačkog rada slikara Jeremije. Putujući po Srbiji, Jeremija je slikao ali i istraživao, sakupljao etnografske predmete, oruđa, mašine, zapisivao običaje. Početkom devedesetih godina odlučuje da svoju kolekciju predstavi javnosti i u tom periodu započinje izgradnju objekata u koje će, nekoliko godina kasnije, biti smeštene zbirke. Na prostoru od 1.200 kvadratnih metara smeštene su zbirke sa oko 2.000 predmeta. Osnovna koncepcija muzejske postavke ima za cilj da pokaže put zrna pšenice od „zemlje, preko hleba, do neba” korespondirajući tako sa ciklusima Jeremijinih slika ciklus „Zemlja”, „Hleb” i „Nebo”. Pomoću izloženih predmeta ispričana je priča o hlebu i načinu na koji se on dobijao u Srbiji nekada, o njegovom značaju i simbolici ali i o ljudima, običajima, načinu života u prošlosti. Izloženi predmeti razvrstani su u tri tematske zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu.

Etnografsku zbirku čine: zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka transportnih sredstava, zbirka predmeta za preradu pšenice i kukuruza, zbirka predmeta za mešenje i pečenje hleba, zbirka predmeta za pripremanje hrane i služenje hrane i zbirka obrednih hlebova koju čini čak 96 različitih vrsta obrednih hlebova.

Arheološku zbirku čine: praistorijska i antička zbirka. U praistorijskoj zbirci nalazi se zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka žrvnjeva za drobljenje pšenice i posude za čuvanje žita. Antičku zbirku čine oruđa za obradu zemlje iz rimskog doba.

U likovnoj zbirci nalazi se zbirka slika i crteža slikara Jeremije.

U okviru muzejskog kompleksa nalazi se furuna za pečenje hleba, ognjište i crkva posvećena srpskoj Slavi.

Nastao iz ljubavi prema sopstvenom nasleđu, realizovan uz ogroman napor i entuzijazam Jeremije, ovaj muzej, po mnogo čemu jedinstven, od osnivanja privlači pažnju najšire publike.

Specifičnost postavke u ovom muzeju je što su mnogi izloženi predmeti predstavljeni tako da se njihovo funkcionisanje može demonstrirati. To nam je i sam Jeremija pokazao. Čak nam je pustio kratak film od 4 minuta u kojem nam je pokazao proces kako od zrna pšenice nastaje hleb. Bilo je ovo zaista jedno novo iskustvo i zaista jedan poseban muzej, drugačiji od svih u kojima smo bili do sada. Slikar Jeremija je definitivno ostavio nešto svima nama za budućnost, da se ne zaboravi prošlost, tradicija i naši narodni običaji.

Put nastavljamo ka Sremskoj Mitrovici. Srem je smešten u najživopisnijem delu Panonije, omeđen Dunavom i Savom i oduvek je bio pozornica značajnih istorijskih događaja i utočište brojnim narodima. U srcu Srema, nalazi se Sremska Mitrovica, grad duge i slavne prošlosti. U svom nazivu je sačuvao više imena iz prošlih epoha (Sirmijum, Civitas Sancti Demtrii, Dimitrovica, Mitrovica) koja su potvrda njegovog istorijskog trajanja. Grad je oduvek bio raskrsnica značajnih puteva, a reka Sava i obronci obližnje Fruške gore, zajedno sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, učinili su ga prepoznatljivim spojem prirodne i kulturne baštine. Mnogo je vekova prohujalo od prvih ognjišta i naselja drevnog grada do današnje, moderne Sremske Mitrovice. Grad pod gradom. Jedna od četiri prestonice Rimskog carstva, Sirmijum. „Mnogoljudna i slavna majka gradova“, kako je nazvao antički istoričar Amijan Marcelin. Ovde su se rađali, boravili i krunisali rimski carevi. Sačuvani u vremenu, otkriveni su i dodirljivi: Carska palata, mozaici, akvadukti, Sunčani sat... Igrom sudbine i strategije, išao je vekovima, iz ruke u ruku. Otimali su se o njega, i žudeli za njim mnogoljudni narodi, osvajali ga, spaljivali i uništavali do pepela. I dok je istorija menjala tokove i vladare, na građevinama i ulicama grada ostali su vidljivi uticaji Otomanskog carstva i tadašnje Šeher Mitrovice, raskošni ornamenti Habzburške monarhije, promenade i bulevari građanske i kraljevske Sremske Mitrovice, koje čuva ponosno do danas.

Mi oko 12h posećujemo Muzej „Srem” i tamo vidimo spomenike različitih tipova kao i razne sarkofage, bez daha nas ostavlja ekskluzivni primerak mermernog Sunčanog sata sa predstavama Titana Atlasa i heroja Herkula, kao i primer jednog dela nekadašnjih prostorija čiji je pod urađen u mozaiku. Ovaj muzej je po bogatstvu arheološkog materijala, svakako jedan od vodećih u našoj zemlji. Na spratu muzeja videli smo još mnogo zanimljivih eksponata koje nemamo priliku svakodnevno da vidimo. Nastavljamo dalje i posećujemo Carsku palatu. Rimsko prisustvo na ovim prostorima, koje je trajalo više od četiri veka, dovelo je do trajnog uspostavljanja rimske kulture i društvenih običaja duž severne granice carstva. Rimski grad Sirmium (Sremska Mitrovica) je bio glavni grad provincije Donja Panonija. Značajni za Sirmium bili su Tiberije (drugi rimski car), car Domicijan, imperator Dioklecijan, imperator Konstantin Veliki… Mi smo videli samo jedan deo imperijalnog kompleksa. Prezentovani zidovi i podovi u većem delu predstavljaju stambeni deo palate. O luksuznoj unutrašnjoj dekoraciji svedoče fragmenti fresaka, mozaički podovi, arhitektonska dekoracija od raznovrsnog kamena koji je dopreman sa raznih strana sveta: iz Egipta, Male Azije, Grčke, Italije... Instalacije za zagrevanje toplim vazduhom otkrivene su ispod skoro svakog poda prostorija palate. O dužini nastanjivanja i čestoj upotrebi palate svedoče brojne prepravke, mozaički podovi u nekoliko nivoa i brojni arheološki nalazi. Bogati nekim novim saznanjima odlazimo na ručak. Ručak nam je poslužen oko 14h u hotelu „Srem“ na periferiji Sremske Mitrovice. To je hotel u rangu tri zvezdice i iako je izvan zatvorskih zidina, deo je kompleksa KPZ-a (Kazneno-popravnog zavoda), najvećeg zatvora u Srbiji i jednog od najvećih na Balkanu, koji spaja tri veka jer su prvi objekti izgrađeni od 1895. do 1899. godine po naredbi austrougarskog cara Franje Josifa. Uživali smo u ukusnom ručku i malom predahu, ali smo morali dalje. Čekao nas je još Specijalni rezervat prirode „Zasavica“, u koji smo stigli oko 15.30h.

Zasavica se nalazi na području južne Vojvodine i severne Mačve, istočno od reke Drine i južno od reke Save, na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Oaza je bogata sa oko 700 vrsta biljaka, 216 vrsta ptica, 20 vrsta riba i 27 vrsta vodozemaca i gmizavaca. Isprepletenost vlažnih livada, šuma, širokih obala i same vode čini ram lepoti i raznovrsnosti sveta biljaka i životinja. Rečica Zasavica je duga oko 33 km. Iz njenog životinjskog bogatstva izdvajamo ribu umbre, evropskog dabra, vidru, patku crnku, belorepana, čaplju kašikaru, a od biljnog, tartufe, a nama su se posebno dopali beli i žuti lokvanj. Treba još istaći da se u Zasavici od zaborava čuvaju stare domaće rase: mangulica (svinja), podolsko goveče, magarac, domaći brdski konj. Uživali smo u vožnji brodićem i iz priče vodiča saznali mnoge zanimljivosti. Ostalo nam je malo slobodnog vremena da uživamo u čarima ovog rezervata. Zaključujemo da je Zasavica retkost prirode u raskoši civilizacije.

Nakon Zasavice ponovo svraćamo u Sremsku Mitrovicu na jedan sladoled u samom centru ovog istorijskog grada. Odlazimo iz njega bogati znanjem i nekako posebno ispunjeni i umorni od svega što smo čuli i videli. Oko 21h stižemo u naše selo sa željom da što pre opet dođe maj da idemo na neku novu ekskurziju.  














































 

ELEKTRIČNA ENERGIJA




BROJ SLIKA: 836
BROJ PREGLEDA: 225637
BROJ POSETIOCA: 212666

OOO
UNESITE TRAŽENI POJAM:


JUL/ 2019
PUSČPSN
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31




PISMENE PROVERE

Danas je 20.07.2019.

 Sledeći učenici slave rođendan:

Rigovljev Đorđe - 2.1

Kolompár Klementina - 5.2


Sutra je 21.07.2019.

 Sledeći učenici će slaviti rođendan:

Kolompár Miranda - 2.2





ZAHVALJUJEMO SE NA PRUŽENOJ PAŽNJI. VI STE 856962. POSETILAC. 2009-2017 © OŠ 'Šamu Mihalj' - Bačko Petrovo Selo