PISANJE TUĐIH REČI - Osnovna škola 'Šamu Mihalj' - (Bačko Petrovo Selo) / Samu Mihály Általános Iskola (Péterréve)
 






skola@samubps.edu.rs
   
.
.

BALASSI INTÉZET


BETHLEN GÁBOR ALAP


OPŠTINA BEČEJ
ÓBECSE KÖZSÉG


POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE, UPRAVU I NACIONALNE ZAJEDNICE


ČEPOM DO OSMEHA







 

PISANJE TUĐIH REČI
24.10.2010.




U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.
U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:

I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.

II U pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika.

a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.

b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:

izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.
c) Imena mnogih stranih gradov, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

 
A NEDELJA
PON-SRE-PET
52A, 52B, 53A, 53B
UTO-ČET
62A, 62B, 63A, 63B




OKTOBAR/ 2020
PUSČPSN
1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31




PISMENE PROVERE
   26-10-2020
   63A   (MAĐARSKI JEZIK)
PISMENI ZADATAK

   26-10-2020
   63B   (MAĐARSKI JEZIK)
PISMENI ZADATAK


   27-10-2020
   51   (SRPSKI JEZIK)
KONTROLNI ZADATAK


   29-10-2020
   71   (ISTORIJA)
KONTROLNI ZADATAK


   30-10-2020
   72   (MAĐARSKI JEZIK)
PISMENI ZADATAK

   30-10-2020
   73   (MAĐARSKI JEZIK)
PISMENI ZADATAK

   30-10-2020
   74   (MAĐARSKI JEZIK)
PISMENI ZADATAK






ZAHVALJUJEMO SE NA PRUŽENOJ PAŽNJI. VI STE 1. POSETILAC. 2009-2020 © OŠ 'Šamu Mihalj' - Bačko Petrovo Selo